Modeliranje i simulacija sistema (E2)
O predmetu
Način polaganja ispita
Maksimalan broj bodova koje je moguće ostvariti na predmetu MISS je 100, i to prema raspodeli:
-
Predispitne obaveze nose 30 bodova, od kojih je neophodno ostvariti minimum 1 bod u toku semestra. Predispitne obaveze su strukturirane na sledeći način:
- Testovi na vežbama, koji nose 20 bodova. Postoji ukupno 4 testa koji se rade u terminima vežbi. Svaki test se sastoji od 2 zadatka i jednog teorijskog pitanja i nosi 5 bodova. Svaki zadatak nosi po 2 boda, dok teorijsko pitanje nosi 1 bod. Ovi testovi se mogu raditi ISKLJUČIVO u terminima vežbi. Nije obavezno raditi ove testove, te se iz tog razloga neće organizovati nikakvi popravni termini na kraju semestra. Ipak, 20 bodova je značajan udeo u ukupnoj oceni, tako da je svakako pametnije raditi ih.
- Testovi na kolokvijumima, koji nose 10 bodova. Postoji ukupno 2 ovakva testa, koji se rade ISKLJUČIVO u terminima kolokvijuma. Ovi testovi su obavezni (potrebno je osvojiti minimum 10 posto, što znači minimum 1 bod). U slučaju da se na ovim testovima ne osvoji ni jedan bod, ne može se polagati ovaj predmet.
- Položeni kolokvijumi važe do početka iduće školske godine. Na ispitu se može popravljati ili samo jedan kolokvijum ili ceo ispit odjednom. Ne može se popravljati jedan kolokvijum u jednom roku, a drugi u drugom. Popravak kolokvijuma na ispitu (ukoliko se položi) se računa kao da je taj deo gradiva položen na ispitu, što znači da ranije položeni kolokvijum prestaje da važi, te se usmeni mora položiti u istom ili narednom roku.
-
Pismeni deo ispita je obavezan i nosi 40 bodova. Pismeni deo ispita se može položiti na sledeće načine:
- Putem kolokvijuma, kojih ima ukupno 2 i koji se organizuju tokom semestra. Svaki kolokvijum nosi po 20 bodova. Kolokvijumi se rade na računaru, u terminima vežbi. Polaganje preko kolokvijuma predstavlja optimalnu opciju za polaganje ispita. Iskoristite ovu opciju.
- U ispitnom roku, u kojem se radi 5 zadataka u toku 3 sata. Ispitni rok se radi na papiru, u vežbankama, što predstavlja suboptimalnu opciju za polaganje ovog ispita. Nemojte koristiti ovu opciju, ukoliko niste realno primorani. Ovo praktično znači da je iz tehničkih razloga ispit mnogo lakše položiti preko kolokvijuma.
- Kombinovano, što znači da svaki položeni kolokvijum važi do početka iduće školske godine, a može se uložiti kao deo (polovina) pismenog ispita. Ovo praktično znači da se može položiti jedan kolokvijum u toku semestra, a u bilo kojem idućem terminu ispitnog roka polagati onaj deo ispita koji se odnosi na nepoloženi kolokvijum. Takođe se na ispitu može poništiti prethodno položeni kolokvijum (ili oba), te raditi ceo ispit, kada prethodno položeni kolokvijumi prestaju da važe. Kao i za prethodnu opciju i za ovu važi činjenica da je suboptimalna, te da je ne treba koristiti ukoliko niste primorani višom silom.
- Usmeni deo (30 bodova), koji se polaže nakon odrađenih svih ostalih predispitnih i ispitnih obaveza. Termin za usmeni ispit se objavljuje nakon pregledanih radova sa pismenog dela ispita. Ovo važi za sve ispitne rokove. U praksi ovo znači da usmeni ispit usledi obično 1-3 dana nakon polaganja pismenog ispita. Usmeni ispit se polaže 1:1 sa profesorom, uz mogućnost korišćenja papira i olovke, radi pravljenja koncepta. Na pitanja se, uz moguću konsultaciju koncepta, odgovara usmeno, profesoru. Usmeni deo ispita je obavezan, što znači da se predmet ne može položiti bez izlaska na usmeni, bez obzira na prethodno ostvarene rezultate (u toku ili van semestra).
Zaključna ocena se formira na osnovu broja osvojenih poena, prema sledećem kriterijumu:
95 - 100 poena ocena 10
85 - 94 poena ocena 9
75 - 84 poena ocena 8
65 - 74 poena ocena 7
55 - 64 poena ocena 6
-
Položeno u toku semestra -
- Ukoliko je ostvareno minimalno 37 (55%) bodova iz pismenog dela ispita (testovi + kolokvijumi + teorijski testovi), od kojih je barem 1 poen sa teorijskih testova - student je ostvario uslov za izlazak na usmeni. Termin usmenog se saznaje nakon objavljenih rezultata pismenog dela (u onom roku u kojem je student prijavio ispit).
- Ukoliko student nije zadovoljan brojem osvojenih bodova, postoji mogućnost popravka celog ispita ili dela gradiva u terminu ispitnog roka. Važe sva pravila kao i za redovno polaganje ispita (ili pojedinačnog dela gradiva). Osvojeni bodovi (u toku semestra) iz onog dela gradiva koji se popravlja u terminu ispita - poništavaju se izlaskom na ispit.
-
Položen jedan deo gradiva u toku semestra -
- Ukoliko nije ostvareno 37 bodova posmatraju se posebno prvi i drugi deo gradiva.
- Uslov je isti - potrebno je ostvariti minimum 19 bodova (55%) zbirno (testovi + kolokvijum + teorijski testovi) za prvi (ili drugi) deo gradiva.
- Barem jedan deo mora biti sa odgovarajućeg teorijskog testa (prvog ili drugog, respektivno).
- Preostali deo (deo gradiva koji nije položen) se može polagati na ispitu, s tim da se mogu popraviti samo bodovi sa kolokvijuma. Bodovi sa testova i teorijskih testova iz tog gradiva ostaju kako je osvojeno tokom semestra.
- Ukoliko se polaže bilo koji deo gradiva u terminu ispitnog roka, važe sva pravila kao i inače za polaganje ispita u rokovima. Ovo podrazumeva rad na papiru, bez ikakve dodatne pomoći. Nije dozvoljeno koristiti ništa osim papira, olovke i gumice.
- Potrebno je znati i teoriju i zadatke.
- Potrebno je da Matlab kod sa papira ispravno radi kada se prekuca u Matlab.
-
Polaganje u ispitnom roku -
- Da bi se polagalo u ispitnom roku neophodno je imati barem jedan poen sa teorijskih testova tokom semestra. Ko nije osvojio ni jedan poen - mora da sluša predmet ponovo.
- Ukoliko nije ostvarena ni jedna od prve dve opcije, studenti izlaze na pismeni ispit, gde mogu osvojiti maksimalno 40 bodova.
- Bodovi koji su osvojeni na testovima i teorijskim testovima tokom semestra važe jednom za svagda i ne mogu se ispraviti na ispitu, osim ukoliko student ne odluči da ponovo sluša predmet.
- Zadaci se rade na papiru, bez mogućnosti korišćenja ikakve pomoći.
- Potrebno je znati i teoriju i zadatke.
- Potrebno je da Matlab kod sa papira ispravno radi kada se prekuca u Matlab.
- Stari studenti treba da se jave mejlom asistentu Iliću, radi dogovora oko načina polaganja ispita.
Literatura
Nastavni materijal
Prezentacije sa predavanja
Matlab - Osnove (pdf) Primeri: (pdf)
- Modeliranje (pdf)
- Numericko resavanje ODJ (pdf), Primeri: (pdf)
- Modeliranje fizičkih sistema:
- Linearizacija (pdf)
- Odziv linearnog modela (pdf)
- Analiza ponasanja linearnog modela (pdf)
- Modeliranje digitalnih sistema (pdf)
- Modeliranje u prostoru stanja (pdf)
- Laplaceova transformacija (pdf)
- Funkcija prenosa (pdf)
- Algebra funkcije prenosa (pdf)
- Graf toka signala (pdf)
- Control System Toolbox (pdf)
- Control System Toolbox - Modeliranje (v4) (pdf)
- Analogni računar (pdf)
- Simulink (pdf)
- S-funkcija (pdf)
- SMO-redovi čekanja (pdf)
- Identifikacija (pdf)
- Matlab grafika (pdf)
- Neuronske mreze (pdf)
- Neuronske mreze II (pdf)
Praktikum za vežbe:
Rezultati ispita
Rezultati ispita održanog 26.10.2014. (pdf)
Rezultati ispita održanog 12.10.2014. (google tabela)
Rezultati ispita održanog 22.9.2014. (pdf)
Rezultati ispita održanog 10.09.2014.(pdf)
Rezultati ispita održanog 29.08.2014.(pdf)
Rezultati ispita održanog 02.07.2014.(pdf)
Rezultati ispita održanog 24.06.2014.(pdf)
Rezultati ispita održanog 06.04.2014.(pdf)
Rezultati ispita održanog 20.02.2014.(pdf)