Računarstvo i automatika
O predmetu
- Uvod u digitalne upravljačke sisteme, osnovna struktura digitalne upravljačke petlje, direktno digitalno upravljanje;
- Osnovi spektralne analize signala, frekvencijski sadržaj signala, pojam kvantizacije, osnovna klasifikacija signala;
- Proces analogno-digitalne i digitalno-analogne konverzije, A/D i D/A konvertori, matematički model odabiranja i zadrške;
- Osobine kompleksnog lika povorke odbiraka, Teorema odabiranja, rekonstrukcija signala na osnovu odbiraka;
- Z i Z-modifikovana transformacija, definicija i osobine; Inverzna Z transformacija;
- Matematički modeli diskretnih procesa, funkcija diskretnog prenosa, diskretni matematički model u prostoru stanja;
- Digitalni ekvivalenti kontinualnih procesa; metode diskretizacije kontinualnih filtara i regulatora;
- Stabilnost diskretnih sistema, definicija i kriterijumi;
- Analiza ponašanja digitalnih sistema u ustaljenom stanju. Greška u ustaljenom stanju i pojam astatizma.
- Konvencionalni industrijski PID regulatori: analiza, sitnteza i implementacija. Praktična implementacija regulatora PID tipa.
- Osnovni pojmovi o savremenim upravljačkim algoritmima: regulatori koji poništavaju dinamiku procesa.
- Osnovni pojmovi o automatskom podešavanju PID regulatora.
- Bodovi osvojeni tokom semestra važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30. septembrom 2024.
- Ukoliko je student položio pismeni ispit u toku semestra preko kolokvijuma, na usmeni deo ispita može izaći najviše dva puta u bilo kojim ispitnim rokovima zaključno sa 30. 9.2024. Nakon toga položen pismeni deo ispita se poništava.
- Ukoliko je student položio jedan kolokvijum u toku semestra, preostali nepoloženi kolokvijum može polagati u sklopu redovnih ispitnih rokova zaključno sa 30. 9.2024. U tim rokovima student ima pravo dva puta da polaže preostali kolokvijum nakon čega se poništavaju bodovi sa položenog kolokvijuma.
- Student koji položi pismeni ispit, a nije zadovoljan osvojenim brojem bodova, položeni deo ispita može poništiti. U tom slučaju, poništeni deo ispita mora polagati ponovo. Ukoliko pri ponovnom polaganju student osvoji manji broj bodova, tada mu se taj poslednje osvojeni broj bodova važi. Ukoliko student pri ponovnom polaganju padne, dati deo ispita mora polagati ponovo.
- Položen pismeni deo ispita u toku redovnih ispitnih rokova važi dva uzastopna ispitna roka što znači da student na usmeni može izaći u roku u kome je položio pismeni i u narednom ispitnom roku.
O predmetu
Slušanje predmeta Š.G. 2023/2024.
U skladu sa pravilima fakulteta, važe sledeća pravila za studente koji nisu položili predmet i prenose ga u sledeću godinu, odnosno mogući su sledeći scenariji:
1. Student ima potpis, želi da polaže ispit preko kolokvijuma - na službi uplaćuje "polaganje preko kolokvijuma"
2. Student ima potpis, neće da polaže preko kolokvijuma, polagaće u ispitnim rokovima - samo prijavi ispit u roku u kom polaže
3. Student ima potpis, želi da sluša predmet - na službi uplaćuje slušanje predmeta (prema našim saznanjima to je 50% cene po bodu)
4. Student nema potpis, želi da sluša i/ili polaže predmet - na službi uplaćuje ponovno slušanje predmeta (100% cena po bodu)
Ispit se sastoji iz pismenog dela ispita, predispitnih obaveza i usmenog ispita. Tokom semestra se rade dva kolokvijuma (Kolokvijum I i Kolokvijum II), računarski kolokvijum i računarske vežbe, preko kojih je moguće položiti ispit.
Pismeni deo (Kolokvijum I i Kolokvijum II). Kolokvijumi I i II se sastoje od po dva zadatka i po jednog teorijskog pitanja. Na kolokvijumima I i II se može osvojiti po 35 poena. Kolokvijum se smatra položenim SAMO ukoliko su oba zadatka tačno urađeno preko 50%. Teorijsko pitanje se pregleda SAMO ukoliko su položeni zadaci. Položena oba teorijska pitanja (i na prvom i na drugom kolokvijumu) menjaju obavezni usmeni deo ispita. Ocenjuju se sa + (položeno) ili - (nije položeno). Ako se neki od kolokvijuma ne položi, radi se odgovarajući deo pismenog ispita koji se odnosi na tu oblast. Ukoliko se ne položi nijedan kolokvijum, radi se ceo pismeni ispit. Ako se na kolokvijumima ne polože teorijska pitanja (jedno ili oba), izlazi se na usmeni ispit iz dela teorije koji nije položen preko kolokvijuma. Pismeni se važi dva uzastopna ispitna roka.
Uslov za dobijanje potpisa
Kako bi se ostvario uslov za dobijanje potpisa neophodno je da student položi bar jedan zadatak na jednom od dva kolokvijuma ili računarski kolokvijum ili položene računarske vežbe ili položen test .
Kandidati koji se tokom polaganja ispita/kolokvijuma služe nedozvoljenim ili neprimerenim sredstvima:
- Neće ostvariti pravo na potpis.
- Neće im se priznavati položeni kolokvijumi.
ŠTA AKO?
1. Ukoliko ste polоžili jedan kolokvijum u semestru, dva puta imate pravo da polažete nedostajući kolokvijum (zaključno sa prvim rokom posle letnje pauze)
2. Kolege koje su OBA kolokvijuma položila tokom semestra na nedostajući usmeni deo ispita mogu izaći najviše DVA puta (zaključno sa prvim rokom posle letnje pauze)
3. Kolege koje polažu bar jedan deo ili celi ispit u nekom ispitnom roku, usmeni ispit mogu da polažu u dva uzastopna roka (tekući rok, i sledeći rok) nakon čega im se poništavaju oba kolokvijuma
4. Na usmeni deo ispita se može izaći samo kada su položena oba kolokvijuma (ne može se polagati usmeni pa da se naknadno polaže računarski)
91 - 105 poena ocena 10
81 - 90 poena ocena 9
71 - 80 poena ocena 8
61 - 70 poena ocena 7
51 - 60 poena ocena 6
O predmetu
NAČIN POLAGANJA ISPITA
Pravila polaganja ispita za školsku godinu 2022-23. možete pogledati na sledećem linku.
O predmetu
Studenti koji u nekom od ispitnih rokova polažu ceo ispit ili deo ispita, moraju da prijave ispit na studentskoj službi. Samo studentima koji imaju prijavljen ispit može da se upiše ocena i prosledi studentskoj službi. Studentska služba dostavlja spisak prijavljenih studenata i ne postoji mogućnost naknadnog dodavanja na taj spisak. Spisak se odmah nakon obavljenog usmenog ispita prosleđuje na studentsku službu, tako da nije moguće upisati ocene u spiskove iz prethodnih rokova, zbog čega se ispit u svakom roku u kome se izlazi na njega ponovo mora prijaviti.Takođe, učionice koje služba fakulteta dodeljuje za održavanje ispita, dodeljuju se na osnovu broja prijavljenih studenata. Ukoliko ima više studenata nego što može da stane u učionicu, van učionice će ostati oni koji nisu prijavili ispit.
Napomena za studente koji su predmet slušali pre školske 2019/2020 godine.
Polaganje (pismeni i usmeni deo ispita) za studente koji su ranije odslušali predmet se neće promeniti. Na pismenom ispitu će biti odvojeni zadaci za tekuće i “stare” studente.
“Starim” studentima se ne uskraćuje mogućnost polaganja pismenog dela ispita preko kolokvijuma, ali će tada raditi zadatke prema novom gradivu. Takođe, “stari” studenti mogu izabrati da na pismenom delu ispita polažu zadatke iz novog gradiva.