• naslovna_2.jpg

    naslovna_2.jpg

Joomla gallery by joomlashine.com

Predmeti

O predmetu

Način polaganja ispita
 
Pismeni ispit (zadaci). Pismeni deo ispita nosi 70 bodova. Organizovan je u dva kolokvijuma koji nose po 35 bodova. Minimalan broj bodova da bi se položio kolokvijum je 20.
 
Testovi (teorija). Teorijski deo ispita se polaže usmeno i nosi 30 bodova.
 
Ukupan broj bodova koje kandidat može osvojiti u toku školske godine je 100.
Ispit može položiti onaj kandidat koji je osvojio najmanje 55 bodova.
 
Važenje osvojenih bodova 
 
Bodovi osvojeni tokom izvođenja nastave važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30. septembrom. Bodovi osvojeni u ispitnim rokovima važe tekući i dva naredna ispitna roka.
 
Kandidat koji položi pismeni ispit, a nije zadovoljan osvojenim brojem bodova, položeni deo ispita može poništiti. U tom slučaju, poništeni deo ispita mora polagati ponovo. Ukoliko pri ponovnom polaganju student osvoji manji broj bodova, tada mu se taj poslednje osvojeni broj bodova važi. Ukoliko student pri ponovnom polaganju padne, dati deo ispita mora polagati ponovo.
 
Uslovi za dobijanje potpisa
 
Maksimalno dva neopravdana izostanka sa nastave.

O predmetu

Način polaganja ispita

  1. Predispitne obaveze
  • TESTOVI
  • Ukupno se rade 4 testa. Svaki test nosi najviše 5 bodova (ukupno 20 bodova).
  • Testovi se rade u terminu predavanja i/ili posebnim terminima, rade se kratki zadaci i teorijske pitalice (abcd, dopiši, poveži, ...) 
  • Kako bi se ispunile predispitne obaveze, kandidat(kinja) mora da na testovima osvoji minimalno 6 bodova. Ispunjene predispitne obaveze važe u školskoj godini u kojoj su ostvarene i u narednj školskoj godini.
  • Ukoliko kandidat(kinja) ne osvoji bar 6 bodova, nije ispunio/la predispitne obaveze i mora da sluša i polaže ispit sledeće godine. 

Vrednovanje testova: 

  • Ukoliko se na testovima osvoji minimalno 6, a manje od 11 bodova, kandidat(kinja)  mora polagati pismeni  ispit. Kandidat(kinja) nakon položenog pismenog može polagati i usmeni ispit, ali samo u roku u kome je položen pismeni i u sledećem roku. 
  • Ako se na testovima osvoji minimalno 11, a manje od 16 bodova, pri čemu bar jedan bod na svakom testu, pismeni deo ispita se automatski priznaje, kandidat(kinja) osvaja 40 bodova sa pismenog ispita i može da pristupi polaganju usmenog ispita. 
  • Osvojenih 16 i više bodova na testu podrazumeva automatsko priznavanje pismenog ispita sa maksimalnim uspehom, kandidat(kinja) osvaja 50 bodova sa pismenog ispita i može da pristupi polaganju usmenog ispita.

Kandidati koji polože pismeni ispit preko testova mogu da polažu usmeni dva puta u bilo kom terminu do 23:59:59, 30.09. u tekućoj školskoj godini. Ako do tada ne polože usmeni ispit, nakon toga im se pismeni ispit koji je položen preko testova poništava i moraju da polažu pismeni ispit u nekom od narednih ispitnih rokova. 

  1. Ispit
  • PISMENI ISPIT: Pismeni ispit nosi 50 bodova. Najmanji broj bodova potreban za polaganje pismenog dela ispita je 25 (50% ukupnog broja bodova)
  • USMENI ISPIT: Usmeni ispit nosi 30 bodova. Odgovara se na 3 ispitna pitanja, od čega je jedno pitanje eliminatorno i mora da se zna u potpunosti. Kako bi se položio usmeni, kandidat(kinja) mora da pokaže kako u potpunosti zna bar 2 od 3 pitanja i da osvoji bar 16 bodova na usmenom.

 

 KAKO BI KANDIDAT(KINJA)POLOŽIO/LA ISPIT, POTREBNO JE DA POLOŽI TESTOVE, PISMENI I USMENI ISPIT I NA NJIMA SAKUPI UKUPNO NAJMANJE 51 BOD!!!!

O predmetu

Način polaganja ispita
 
Tokom semestra rade se kolokvijumi i testovi, preko kojih je moguće položiti ispit. Svaki kolokvijum sastoji se od dva zadatka i jednog teorijskog pitanja. Testovi se sastoje od jednog zadatka.
 

Na studijskom programu Mehatronika, na kolokvijumima se može osvojiti po 50 poena. Svaki zadatak mora biti urađen do određenog nivoa (minimalno polovina predviđenog broja poena).

Teorijsko pitanje se pregleda SAMO ako se polože zadaci.
Ukupno se rade dva testa, a svaki od njih nosi po 5 poena.
Uslov za potpis za studente Mehatronike je položena bar jedna predispitna obaveza (test ili kolokvijum).
 
Na studijskom programu Geodezija i geomatika, na prvom kolokvijumu može se osvojiti 50 poena, a na drugom 30 poena. Svaki kolokvijum mora biti urađen do određenog nivoa (minimalno polovina predviđenog broja poena).
Studenti su u obavezi da pohađaju računarske vežbe, na kojima mogu osvojiti ukupno 20 poena. Rade se i dva testa, od kojih svaki nosi po 5 poena.
Uslov za potpis za studente Geodezije i geomatike:
- položena bar jedna predispitna obaveza (test ili kolokvijum),
- prisustvo na najmanje tri termina računarskih vežbi,
- najmanje 4 poena sa računarskih vežbi.
 
Na opisani način, studenti na studijskim programima Mehatronika i Geodezija i geomatika  tokom semestra mogu osvojiti maksimalno 110 poena. Ukoliko se na kolokvijumima ne polože teorijska pitanja (jedno ili oba), izlazi se na usmeni ispit iz dela teorije koji nije položen preko kolokvijuma.
Na usmeni ispit moguće je izaći u dva ispitna roka, nakon čega se rezultati kolokvijuma i testova poništavaju.
Zaključna ocena formira se na osnovu broja osvojenih poena, po sledećem kriterijumu:
91 - 110 poena                 ocena 10
81 - 90 poena                   ocena 9
71 - 80 poena                   ocena 8
61 - 70 poena                   ocena 7
51 - 60 poena                   ocena 6
 
Rezultati sa kolokvijuma i testova važe zaključno sa septembarskim ispitnim rokom. U periodu važenja ovih rezultata, studenti na pismenom ispitu mogu raditi onaj deo gradiva koji nisu položili preko predispitnih obaveza. Rezultati pismenog ispita važe u dva uzastopna ispitna roka.

O predmetu

Slušanje predmeta ŠG 2022/2023

U skladu sa pravilima fakulteta, važe sledeća pravila za studente koji nisu položili predmet i prenose ga u sledeću godinu, odnosno mogući su sledeći scenariji:

1. Student ima potpis, želi da polaže ispit preko kolokvijuma - na službi uplaćuje "polaganje preko kolokvijuma"

2. Student ima potpis, neće da polaže preko kolokvijuma, polagaće u ispitnim rokovima - samo prijavi ispit u roku u kom polaže

3. Student ima potpis, želi da sluša predmet - na službi uplaćuje slušanje predmeta (prema našim saznanjima to je 50% cene po bodu)

4. Student nema potpis, želi da sluša i/ili polaže predmet - na službi uplaćuje ponovno slušanje predmeta (100% cena po bodu)

 
Način polaganja ispita
 

Ispit se sastoji iz pismenog dela ispita, predispitnih obaveza i usmenog ispita. Tokom semestra se rade dva kolokvijuma (Kolokvijum I i Kolokvijum II), računarski kolokvijum i računarske vežbe, preko kojih je moguće položiti ispit.

Pismeni deo (Kolokvijum I i Kolokvijum II). Kolokvijumi I i II se sastoje od dva zadatka i jednog teorijskog pitanja. Na kolokvijumima I i II se može osvojiti po 35 poena. Kolokvijum se smatra položenim SAMO ukoliko su oba zadatka tačno urađeno preko 50%. Teorijsko pitanje se pregleda SAMO ukoliko su položeni zadaci. Položena oba teorijska pitanja (i na prvom i na drugom kolokvijumu) menjaju obavezni usmeni deo ispita. Ocenjuju se sa + (položeno) ili - (nije položeno). Ako se neki od kolokvijuma ne položi, radi se odgovarajući deo pismenog ispita koji se odnosi na tu oblast. Ukoliko se ne položi nijedan kolokvijum, radi se ceo pismeni ispit. Ako se na kolokvijumima ne polože teorijska pitanja (jedno ili oba), izlazi se na usmeni ispit iz dela teorije koji nije položen preko kolokvijuma. Pismeni se važi dva uzastopna ispitna roka.

Računarski kolokvijum i računarske vežbe. Računarski kolokvijum i računarske vežbe će se održati tokom semestra i na njima se može osvojiti 30 poena. Računarski kolokvijum se smatra položenim ukoliko student osvoji barem 51% poena. Prisustvo na računarskim vežbama je obavezno (dozvoljen je jedan izostanak).
 
Usmeni deo.  Ocenjuju se sa + (položeno) ili - (nije položeno) i obavezan je. Usmeni deo ispita se može polagati samo ukoliko je položen pismeni.
 
Ispit se ne može polagati ukoliko nije prijavljen!
 

Uslov za dobijanje potpisa 

Kako bi se ostvario uslov za dobijanje potpisa, neophodno je prisustvo na računarskim vežbama, kao i da student položi bar jedan zadatak na jednom od dva kolokvijuma ili računarski kolokvijum.
Kandidati koji se tokom polaganja ispita/kolokvijuma služe nedozvoljenim ili neprimerenim sredstvima:

  1. Neće ostvariti pravo na potpis.
  2. Neće im se priznavati položeni kolokvijumi.
Ukoliko ne ostvarite uslov za potpis, nećete imati mogućnost prijave ispita.
 
Važenje predispitnih obaveza 
 
Ukoliko je položen jedan kolokvijum u toku semestra a drugi nije, on se može polagati u skolopu redovnih ispitnih rokova zaključno sa prvim rokom posle letnje pauze (najčešće se zove avgustovski rok).
Zaključno sa avgustovskim rokom važe se svi poeni stečeni tokom semestra. Posle toga poništavaju se svi poeni sem poena sa računarskog kolokvijuma i računarskih vežbi koji čine predispitne obaveze i važe dve školske godine. Na usmeni ispit moguće je izaći u dva ispitna roka, nakon čega se rezultati kolokvijuma i testova poništavaju. Rezultati pismenog ispita važe u dva uzastopna ispitna roka.
 

ŠTA AKO?

1. Ukoliko ste polоžili jedan kolokvijum u semestru, dva puta imate pravo da polažete nedostajući kolokvijum (zaključno sa prvim rokom posle letnje pauze)

2. Kolege koje su OBA kolokvijuma položila tokom semestra na nedostajući usmeni deo ispita mogu izaći najviše DVA puta (zaključno sa prvim rokom posle letnje pauze)

3. Kolege koje polažu bar jedan deo ili celi ispit u nekom ispitnom roku, usmeni ispit mogu da polažu u dva uzastopna roka (tekući rok, i sledeći rok) nakon čega im se poništavaju oba kolokvijuma

4. Na usmeni deo ispita se može izaći samo kada su položena oba kolokvijuma (ne može se polagati usmeni pa da se naknadno polaže računarski)

 
Zaključna ocena formira se na osnovu broja osvojenih poena, po sledećem kriterijumu:

91 - 100 poena                 ocena 10

81 - 90 poena                   ocena 9

71 - 80 poena                   ocena 8

61 - 70 poena                   ocena 7

51 - 60 poena                   ocena 6

O predmetu

Način polaganja ispita
 
 
Uslovi za potpis
  • minimum 5 bodova iz predispitnih obaveza (pogledati pod Testovi - Predispitne obaveze)
  • prisustvo na predavanjima
  • prisustvo na vežbama
Napomena
Dobijeni potpis važi dve školske godine.
 
Formiranje ocene
  • Testovi - Predispitne obaveze (V+T = 10+10 = maksimalno 20 bodova)
  • Pismeni (P) - Izrada i odbrana projekta (maksimalno 50 bodova)
  • Usmeni (U) - Usmena provera teorijskog znanja (maksimalno 30 bodova)
  • Za polaganje ispita neophodno je skupiti minimum 51 bod.

Testovi - Predispitne obaveze

  • Predispitne obaveze su podeljene u dve grupe:
  1. V - Ocenjivanje računarskih vežbi - maksimalno 10 bodova
  2. T - Teorijski testovi u terminu predavanja - maksimalno 10 bodova
  • Neophodno minimum 5/20 bodova za potpis
  • Testovi su predispitne obaveze i bodovi sa testova se ne mogu nadoknaditi u ispitnim rokovima
  • Osvojen broj bodova sa testova važi dve školske godine

P - Praktični (pismeni) deo ispita - do 50 bodova

  • polaže se preko projekta (projektni zadatak, rok mesec dana)
  • ko sa računarskih vežbi skupi 5 ili više bodova priznaje mu se praktični deo ispita sa brojem poena V*5

 

U - Usmeni (teorijski) deo ispita - do 30 bodova

  • Usmeni je obavezan samo za studente koji žele veću ocenu (8, 9 ili 10).
  • Uslov je položen praktični deo ispita
  • Polaže se usmenom proverom znanja prilikom odbrane projekta
  • Ko sa testova skupi 5 ili više bodova priznaje mu se teorijski deo ispita sa brojem poena T*3
 

Uputstvo za pripremu dokumentacije za odbranu projekta i postupak odbrane projekta možete preuzeti ovde.

Strana 14 od 122

Predmeti

Pretraga