Predmeti
O predmetu
O predmetu
O predmetu
Svi studenti koji u nekom od ispitnih rokova polažu ispit, bilo da je to i pismeni i usmeni zajedno ili možda samo pismeni ili samo usmeni, moraju da prijave ispit na studentskoj službi. Samo studentima koji imaju prijavljen ispit može da se upiše ocena i prosledi studentskoj službi. To je zbog toga što se ocene upisuju u spisak prijavljenih studenata koji se dobija od studentske službe i ne postoji način da mi na taj spisak nekoga dopišemo. Taj spisak se odmah nakon obavljenog usmenog ispita prosleđuje na studentsku službu, tako da mi ne možemo da upisujemo ocene u spiskove iz prethodnih rokova, zbog čega se ispit u svakom roku u kome se izlazi na njega ponovo mora prijaviti.Takođe, učionice koje služba fakulteta dodeljuje za održavanje ispita, dodeljuju se na osnovu broja prijavljenih studenata. Ukoliko ima više studenata nego što može da stane u učionicu, van učionice će ostati oni koji nisu prijavili ispit. Slično važi i za ispitne materijale.
Ispit se sastoji od pismenog i usmenog dela:
Pismeni – 70 bodova
Može da se polaže na dva načina
- U toku zimskog semestra – 2 kolokvijuma
- U ispitnim rokovima
Pri polaganju pismenog dela ispita na način 1. polažu se 2 kolokvijuma od kojih svaki predstavlja 50% gradiva, odnosno 50% bodova sa pismenog dela. Zbog toga se za svaki od kolokvijuma rezultati izražavaju u % pismenog dela ispita, odnosno brojevima od 0 do 50.
Da bi kandidat uspešno položio neki od kolokvijuma potrebno je da ostvari najmanje 54% od broja bodova koje nosi taj kolokvijum, odnosno 27% od ukupnog broja bodova pismenog dela.
Student može da polaže drugi kolokvijum bez obzira da li je položio prvi kolokvijum.
Kolokvijumi koje student položi u toku zimskog semestra važe do početka sledeće školske godine.
To znači da ukoliko položi oba kolokvijuma u toku zimskog semestra, student je položio pismeni deo ispita koji mu važi do početka sledeće školske godine do kada mora da položi usmeni deo ispita.
Ukoliko je student položio samo jedan kolokvijum u toku zimskog semestra, taj kolokvijum će mu važiti do početka sledeće školske godine, a drugi mora da položi u ispitnim rokovima. Kolokvijum položen u ispitnom roku vrednuje se na sličan način kao i čitav pismeni ispit položen u ispitnom roku, odnosno na osnovu njega se na usmeni može izaći u terminu u kome je položen i u sledećem terminu. Ukoliko student ne položi usmeni u nekom od ta dva termina, mora ponovo da polaže kolokvijum koji je položio u ispitnom roku.
Kada počne nova školska godina, svi kolokvijumi koji su položeni u prethodnoj školskoj godini više ne važe. To znači da neće važiti u bilo kom ispitnom roku, redovnom ili vanrednom, koji se održava nakon što je počela nova školska godina. Npr. ako je školska godina počela 1.10. a ispitni rok počinje 2.10., kolokvijumi više ne važe za taj ispitni rok!!!
Pri polaganju pismenog dela ispita na način 2. kandidat može da polaže čitav ispit ili, ukoliko je već položio jedan od kolokvijuma u toku zimskog semestra, kolokvijum koji nije uspeo da položi u toku zimskog semestra.
Da bi kandidat uspešno položio čitav pismeni deo ispita, mora da ostvari 55% od broja bodova koje nosi pismeni deo. Rezultati pismenog dela ispita uvek se izražavaju u % pismenog dela ispita, odnosno brojevima od 0 do 100.
Pismeni deo ispita ili kolokvijum koji su položeni u ispitnim rokovima važe u terminu u kome su položeni i u sledećem terminu. To znači da se na osnovu njih može izaći na usmeni deo ispita u svakom od ta dva termina. Ukoliko student ne položi usmeni u nekom od ta dva termina, mora ponovo da polaže ispit ili kolokvijum koji je položio u ispitnom roku.
Pri određivanju roka važenja pismenog dela ispita ili kolokvijuma koji su položeni u ispitnim rokovima, vanredni ispitni rokovi se vrednuju isto kao i redovni.
Ukoliko student izadje na pismeni deo ispita i polaže deo ispita koji je već prethodno položio, prethodni rezultati se poništavaju i važeći su samo rezultati koje ostvari pri poslednjem polaganju. To važi i za prethodno položene čitave pismene ispite i za prethodno položene kolokvijume, bez obzira da li su položeni u toku zimskog semestra ili u ispitnim rokovima.
Usmeni – 30 bodova
Usmeni deo ispita se polaže u ispitnim rokovima, nekoliko dana nakon termina koji je određen za pismeni deo ispita. Na usmenom delu se odgovara na dva pitanja iz spiska pitanja koji se može naći na sajtu. Svako pitanje nosi 15 bodova.
O predmetu
Način polaganja ispita
Pismeni ispit (zadaci): Pismeni ispit se polaže iz dva dela - kolokvijuma koji se održavaju u redovnim terminima vežbi. Kolokvijumi se organizuju nakon što je određena oblast završena, zbog promenljivog tempa nastave to znači
1 kolokvijum, krajem Novembra
2 kolokvijum, posle praznika
Uslov za položen kolokvijum je minimum 55% osvojenih bodova tj. 27 bodova po kolokvijumu. Pismeni deo ispita se može položiti u toku redovnog termina za kolokvijume. Za studente koji u redovnom terminu ne polože JEDAN od kolokvijuma, organizovaće se dodatni termin pred kraj semestra u kome mogu da popravljaju taj kolokvijum. Drugim rečima, studenti koji ne polože ni jedan kolokvijum u redovnom terminu moraju PONOVO da slušaju predmet iduće godine. Studenti koji nisu zadovoljni ocenom iz jednog od kolokvijuma (a imaju oba položena), moći će da poprave ocenu u ovom terminu.
Usmeni ispit (teorija): Usmeni deo ispita se polaže u vidu testa sa kratkim pitanjima i nosi najviše 30 bodova. Ukupno se može osvojiti 100 bodova:
70 bodova pismeni deo = 2 kol x 35
30 bodova teorija = preko testa u redovnom ispitnom roku
Uslov za položen teorijski deo je 16.5 bodova od 30. Teorijski deo ispita se polaže u redovnom ispitnom roku za one studente koji imaju položen pismeni deo u svim rokovima koji ulaze u okvir posmatrane školske godine, zaključno sa Septembarskim ispitnim rokom.
O predmetu
- Neophodno je minimum 5 bodova sa testova za potpis predmetnog nastavnika
- Prisustvo na predavanjima
- Prisustvo na auditornim, laboratorijskim i računarskim vežbama