Računarstvo i automatika
O predmetu
Način polaganja ispita
Pismeni ispit (zadaci). Pismeni ispit nosi 50 bodova. Pismeni ispit se polaže na kolokvijumu koji se održava krajem semestra ili u redovnim terminima održavanja ispita. Da bi se bodovi osvojeni na pismenom ispitu priznali, kandidat mora osvojiti minimalno 25 bodova.
Testovi (teorija). Teorijski deo ispita se polaže putem dva testa. Ukoliko se testovi polažu u toku semestra, tada svaki nosi po 15 bodova. Testovi koji se polože u redovnim ispitnim terminima nose najviše 10 bodova. Da bi se bodovi osvojeni na testu priznali, kandidat mora osvojiti najmanje 5 bodova. U suprotnom, test mora polagati ponovo. Testovi se polažu nezavisno jedan od drugoga.
Domaći zadaci (projekti). Domaći zadaci se rade u grupama, isključivo u toku semestra, a nose najviše 30 bodova.
Ukupan broj bodova koje kandidat može osvojiti u toku školske godine je 110.
Ispit može položiti onaj kandidat koji je osvojio najmanje 55 bodova.
Važenje osvojenih bodova
Bodovi osvojeni tokom izvođenja nastave važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30 septembrom. Bodovi osvojeni u ispitnim rokovima važe tekući i dva naredna ispitna roka.
Domaći zadaci se mogu raditi isključivo tokom semestra. Poslednji domaći zadatak mora biti predat zaključno sa prvim terminom polaganja ispita u januarskom ispitnom roku.
Kandidat koji položi pismeni ispit ili neke od testova, a nije zadovoljan osvojenim brojem bodova, položeni deo ispita može poništiti. U tom slučaju, poništeni deo ispita mora polagati ponovo. Ukoliko pri ponovnom polaganju student osvoji manji broj bodova, tada mu se taj poslednje osvojeni broj bodova važi. Ukoliko student pri ponovnom polaganju padne, dati deo ispita mora polagati ponovo.
Uslovi za dobijanje potpisa
Uslov za dobijanje potpisa jeste osvajanje minimalno 5 bodova na testovima.
O predmetu
U oviru predmeta izučavaju se sledeće oblasti: Elementi identifikacije sistema: principi identifikacije, osnovni pojmovi, principi i problemi. Metod najmanjih kvadrata. Rekurzivni metod najmanjih kvadrata. Elementi savremene linearne teorije upravljanja: projektovanje regulatora po stanjima, projektovanje estimators stanja i poremećaja, principi projektovanja servo-regulatora i regulatora sa dva stepena slobode. Osnovni principi direktnog i indirektnog adaptivnog upravjanja.
Način polaganja ispita
Ispit se polaže usmeno. Usmeni ispit nosi 30 bodova. Uslov da kandidat izađe na usmeni je položen projekat. Projekat nosi 40 bodova. Kandidati koji redovno pohađaju predavanja i vežbe projekat mogu odbraniti putem laboratorijskih vežbi i domaćih zadataka, u kom slučaju imaju mogućnost osvajanja dodatnih 30 bododva (laboratorijske vežbe i domaći zadaci nose ukupno 70 bodova i u potpunosti menjaju projekat).
Ukupan broj bodova koje kandidat može osvojiti u toku školske godine je 100.
Ispit može položiti onaj kandidat koji je odbranio projekat i položio usmeni, a tom prilikom je osvojio najmanje 55 bodova.
Važenje osvojenih bodova
Svi osvojeni bdovi važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30 septembrom.
Uslovi za dobijanje potpisa
Uslov za dobijanje potpisa ne postoje.
O predmetu
U okviru predmeta izučava se osnovna softverska i hardverska arhitektura sistema, te principi implementacije upravljačkih i drugih algoritama namenjenih radu u "realnom vremenu", zajedno sa pratećim teorijskim konceptima. Sledeće osnovne teme su obuhvaćene sadržajem predmeta:
- Programski jezik NI LabVIEW
-
Hardverska platforma NI
- Osnovni elementi hardverske strukture
- Osnovni principi projektovanja nadzorno-upravljačkog i akvizicionog softvera uz oslonac na NI LabVIEW
-
Uvod u diskretne algoritme -- konačni automati
- Konačni automati kao metodologija projektovanja nadzorno-upravljačkog softvera
- Implementacija konačnih automata uz oslonac na NI LabVIEW
- Producer-Consumer šablon u projektovanju konačnih automata -- implementacija višenitnih upravljačkih aplikacija
-
Digitalni sistemi automatskog upravljanja
- Osnovni pojmovi o sistemima namenjenim radu u realnom vremenu
- Diskretizacija signala. Principi digitalno-analogne i analogno-digitalne konverzije signala
-
Simulacija u relanom vremenu
- "Software in the Loop" (SIL) i "Hardware in the Loop" (HIL) simulacija
- Diskretizacija kontinualnih procesa
-
Implementacija digitalnih upravljačkih algoritama
- Implementacija PID algoritma
- Troslojna arhitektura aplikacija za rad u realnom vremenu: nadzorni sistem -- RT procesor -- FPGA
Način polaganja ispita
- Ispit se sastoji iz dva kolokvijuma i projektnog zadatka.
- Na računarskim - laboratorijskim vežbama studenti mogu dobiti ukupno 15 bodova.
- Kolokvijumi se vrednuju sa ukupno 60 bodova.
- Da bi položio kolokvijum, student mora da osvoji bar 50% bodova na tom kolokvijumu.
- Projektni zadatak nosi 25 bodova. Rešava se u grupama od 2 do 4 studenta i čini ga izrada LabView aplikacije po dogovoru sa predmetnim nastavnikom i asistentima.
- Da bi odbranili projektni zadatak studenti moraju da osvoje bar 20 bodova na odbrani. Projekat se mora završiti najkasnije sa istekom julskog roka.
Projektni deo se može položiti samo u toku semestra, odnosno zaključno sa julskim rokom.
Važenje osvojenih bodova
Bodovi osvojeni tokom izvođenja nastave važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30. septembrom. Bodovi osvojeni u ispitnim rokovima važe tekući i dva naredna ispitna roka.
Kandidat koji položi pismeni ispit ili kolokvijum, a nije zadovoljan osvojenim brojem bodova, položeni deo ispita može poništiti. U tom slučaju važe isključivo rezultati postignuti nakon poništavanja.
Uslovi za dobijanje potpisa
- Redovno pohađanje nastave (dozvoljena su 2 neopravdana odsustva sa laboratorijskih vežbi) i položen bar jedan kolokvijum.
- Bez ispunjenih uslova, student ne dobija potpis i nema pravo izlaska na pismeni ispit.
O predmetu
Način polaganja ispita
Pismeni ispit (zadaci). Pismeni deo ispita nosi 70 bodova. Organizovan je u dva kolokvijuma koji nose po 35 bodova. Minimalan broj bodova da bi se položio kolokvijum je 20.
Testovi (teorija). Teorijski deo ispita se polaže usmeno i nosi 30 bodova.
Ukupan broj bodova koje kandidat može osvojiti u toku školske godine je 100.
Ispit može položiti onaj kandidat koji je osvojio najmanje 55 bodova.
Važenje osvojenih bodova
Bodovi osvojeni tokom izvođenja nastave važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa 30. septembrom. Bodovi osvojeni u ispitnim rokovima važe tekući i dva naredna ispitna roka.
Kandidat koji položi pismeni ispit, a nije zadovoljan osvojenim brojem bodova, položeni deo ispita može poništiti. U tom slučaju, poništeni deo ispita mora polagati ponovo. Ukoliko pri ponovnom polaganju student osvoji manji broj bodova, tada mu se taj poslednje osvojeni broj bodova važi. Ukoliko student pri ponovnom polaganju padne, dati deo ispita mora polagati ponovo.
Uslovi za dobijanje potpisa
O predmetu
Način polaganja ispita
Predispitne obaveze:
Za polaganje bilo koje predispitne obaveze neophodno je na istoj osvojiti barem 50% bodova.
Položene predispitne obaveze su preduslov za izlazak na usmeni deo ispita.
Napomena: Na kraju semestra biće organizovan popravni kolokvijum, prilikom čega će studenti biti u mogućnosti da popravljaju jedan nepoložen kolokvijum.
Ispitne obaveze:
- Usmeni ispit (30 bodova)