Sadržaj predmeta
 
U okviru predmeta izučavaju se osnovni principi analize i sinteze računarski upravljanih sistema, tj. sistema automatskog upravljanja kod kojih je upravljački algoritam implementiran pomoću digitalnog uređaja. Sledeće osnovne teme su obuhvaćene sadržajem predmeta:
  • Uvod u digitalne upravljačke sisteme, osnovna struktura digitalne upravljačke petlje, direktno digitalno upravljanje;
  • Osnovi spektralne analize signala, frekvencijski sadržaj signala, pojam kvantizacije, osnovna klasifikacija signala; 
  • Proces analogno-digitalne i digitalno-analogne konverzije, A/D i D/A konvertori, matematički model odabiranja i zadrške;
  • Osobine kompleksnog lika povorke odbiraka, Teorema odabiranja, rekonstrukcija signala na osnovu odbiraka;
  • Z i Z-modifikovana transformacija, definicija i osobine; Inverzna Z transformacija;
  • Matematički modeli diskretnih procesa, funkcija diskretnog prenosa, diskretni matematički model u prostoru stanja;
  • Digitalni ekvivalenti kontinualnih procesa; metode diskretizacije kontinualnih filtara i regulatora;
  • Stabilnost diskretnih sistema, definicija i kriterijumi;
  • Analiza ponašanja digitalnih sistema u ustaljenom stanju. Greška u ustaljenom stanju i pojam astatizma.
  • Konvencionalni industrijski PID regulatori: analiza, sitnteza i implementacija. Praktična implementacija regulatora PID tipa.
  • Osnovni pojmovi o savremenim upravljačkim algoritmima: regulatori koji poništavaju dinamiku procesa.
  • Osnovni pojmovi o automatskom podešavanju PID regulatora.
 
Način polaganja ispita
 
Pismeni ispit (zadaci). Pismeni ispit nosi 50 bodova. Pismeni ispit se polaže u redovnim terminima održavanja ispita. Da bi se bodovi osvojeni na pismenom ispitu priznali, kandidat mora osvojiti minimalno 25 bodova. Pismeni ispit se sastoji iz računskih zadataka.
 
Testovi (teorija). Teorijski deo ispita se polaže putem dva testa ili usmeno, nosi najviše 20 bodova.  Da bi se bodovi osvojeni na teorijskom delu ispita priznali, kandidat mora osvojiti minimalno 10 bodova (po 5 na svakom testu). 
 
Kolokvijumi. Tokom semestra organizuju se dva kolokvijuma. Svaki kolokvijum nosi 40 bododva, tako da kolokvijumi zajedno nose 80 bododva. Kolokvijum se može položiti sa minimalno osvojenih 17.5 bodova. Oba položena kolokvijuma u potpunosti zamenjuju pismeni ispit. Kandidati koji tokom semestra polože bar jedan kolokvijum u narednim rokovima, zaključno sa aprilskim ispitnim rokom mogu polagati drugi kolokvijum, koji tada nosi maksimalno 35 poena.
 
Domaći zadaci (projekti). Domaći zadaci se rade u grupama, isključivo u toku semestra, a nose najviše 30 bodova. Projekat se može raditi u grupama od najviše 3 studenta. Domaći zadatak, tj. projekat, se postepeno zadaje tokom semestra, obično na kraju svakih predavanja ili vežbi. Projekat se predaje najkasnije u poslednje sedmice nastave, a brani se individualno, u terminima usmenog ispita u januarskom ili februarskom roku. Nakon ovih rokova projekat se ne može braniti. Kandidati koji predaju projekat, ali ga ne odbrane, osvajaju 0 bodova sa projekta.
 
 
Ukupan broj bodova koje kandidat može osvojiti u toku školske godine je 110.
Ispit može položiti onaj kandidat koji je osvojio najmanje 55 bodova.
 
 
Važenje osvojenih bodova 
 
Bodovi osvojeni tokom izvođenja nastave važe do početka sledeće školske godine, zaključno sa prvim ispitnim rokom u septembru. Bodovi osvojeni u ispitnim rokovima važe tekući i naredni ispitni rok.
 
Domaći zadaci se mogu raditi isključivo tokom semestra. Poslednji domaći zadatak mora biti predat zaključno sa prvim terminom polaganja ispita u januarskom ispitnom roku.
 
Kandidat koji položi pismeni ispit ili neke od testova, a nije zadovoljan osvojenim brojem bodova, položeni deo ispita može poništiti. U tom slučaju, poništeni deo ispita mora polagati ponovo. Ukoliko pri ponovnom polaganju student osvoji manji broj bodova, tada mu se taj poslednje osvojeni broj bodova važi. Ukoliko student pri ponovnom polaganju padne, dati deo ispita mora polagati ponovo.
 
 
Uslovi za dobijanje potpisa
 
Uslov za dobijanje potpisa ne postoji.

Pretraga